Arhiva časopisa

Izvorni znanstveni članak

Samir Bajrić; Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite., Universite de Paris-Sorbonne

 

Sažetak

Članak predstavlja sintaktičke i semantičke posebnosti glagola faire (/na/praviti, raditi, činiti, proizvoditi, djelovati) u suvremenom francuskom standardnom, ali i kolokvijalnom jeziku. Primjerice: J’ai fait un livre: »Napravio sam« knjigu, to jest: Objavio sam knjigu. Psihomehanika (psihosistematika) jezika Gustavea Guillaumea zorno pokazuje tzv. ideogenezu (»rađanje ideja«, koja prethodi morfogenezi, »rađanje jezičnih oblika i značenja«) glagola faire. Gérard Moignet (vidi bibliografiju, 1981) i drugi gijomisti smatraju da je ideogenezu moguće podijeliti na ukupno četiri kontinuirana jezična izraza (kompletna ideogeneza + tri ostale koje podliježu »subdukciji«, gubljenju i/ili promjeni izvorne semantičke vrijednosti). Kompletna ideogeneza: faire znači fabriquer, créer (praviti, ostvariti): Il a fait une maison (Napravio/sagradio je kuću); ideogeneza 1: faire je glagolsko–imenički izraz s jednim od postojećih determinanata: Il fait du piano (Svira klavir); ideogeneza 2: faire je glagolsko– imenički izraz bez determinanta: Il nous fait peur (Plaši nas); ideogeneza 3: faire je pomoćni glagol: Il fait travailler son fils (Daje sinu posao) ili »glagol zamjene« (verbe suppléant): Il n’écrit plus comme il le faisait autrefois (Ne piše više kao što je nekada radio).
U ovom radu autor stavlja naglasak na do sada neobrađenu problematiku u psihosistematici jezika koju on naziva »slobodnim oblicima glagola faire« («entités verbales libres»). Primjerice: On a fait la Croatie, ma femme et moi (Supruga i ja »smo napravili« Hrvatsku, to jest: Supruga i ja smo bili u Hrvatskoj); Tu as fait ta douche? (»Jesi li napravio» tuš?, to jest Jesi li se istuširao?); Max fait de la course à pied (Max »pravi« trčanje, to jest Max trči / bavi se trčanjem) Autor daje 158 različitih primjera uporabe glagola faire čiji oblici sustavno preuzimaju semantič ke vrijednosti »pravih«, odnosnih glagola, te nerijetko mijenjaju (uvjetuju) ustroj rečenice.
Zaključak glasi: svi jezici imaju tzv. »lijene riječi« (od engleskoga lazy words, N. Quayle, 2001, vidi bibliografiju). U francuskome je to nedvosmisleno glagol faire. Njegova semantika (mogućih svjetova) odgovara i »pogoduje« načinu na koji govornik (sujet parlant) osmišlja i doživljava djelatnost kao jezični i biološki proces, utemeljen upravo u ovom glagolu (faire = djelovati). Time se objašnjava i učestalost glagolâ u francuskom glagolskom sustavu. Nakon être (biti) i avoir (imati), koji »pretpostoje« ostalim glagolima, faire zauzima treće mjesto. Biti, imati i djelovati tri su stožerne sastavnice ljudskoga života. Ovu potonju francuski jezik vidi prvenstveno u glagolu faire.

 

Ključne riječi

glagol faire; Gustave Guillaume; sintaksa glagola; semantika glagola; francuski jezik

 

Articles download statistics

Kontakt časopisa

Adresa:
Ivana Lučića 3
10000 Zagreb
Croatia

Glavni kontakt:
Mislava Bertoša
Email: Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.

Visitorcounter

Today 6

Week 140

Month 310

All 326409

Currently are 33 guests and no members online